Tehnološka infrastruktura i pristup internetu

Jedan od ključnih izazova je stvaranje i održavanje odgovarajuće tehnološke infrastrukture. Ovo uključuje ne samo nabavku neophodne opreme i softvera, već i izgradnju robusnih i sigurnih mrežnih sistema koji mogu podržati e-vladine servise. Takođe, nejednak pristup internetu u različitim delovima zemlje može ograničiti dostupnost e-vladinih usluga za sve građane.

Digitalna pismenost i obuka

Digitalna pismenost stanovništva je ključna za uspešno funkcionisanje e-vlade. Uvođenje e-vlade zahteva od građana da poseduju određene veštine u korišćenju digitalnih tehnologija. To može biti izazov za one koji nisu upoznati s modernom tehnologijom, posebno starije generacije i stanovnike ruralnih područja. Edukacija i obuka su stoga neophodni za osnaživanje ovih grupa i osiguravanje da svi građani mogu da pristupe i koriste e-vladine usluge.

Vlada bi trebalo da inicira i podrži obrazovne programe i radionice fokusirane na digitalnu pismenost. Ovim bi se obezbedilo da nijedan građanin ne bude isključen iz digitalnog društva. Takođe, važno je uspostaviti podršku za korisnike kroz call centre i online tutorijale. Oni mogu pomoći građanima u savladavanju barijera u korišćenju e-vladinih usluga. Ulaganje u digitalnu pismenost ne samo da će olakšati tranziciju ka e-vladi, već će i doprineti opštem tehnološkom napretku i digitalnoj inkluziji u društvu.

Sigurnost podataka i privatnost

Sigurnost i zaštita podataka su od suštinskog značaja u digitalnom dobu, posebno kada se radi o osetljivim informacijama koje obrađuje e-vlada. Kako se sve više ličnih i osetljivih informacija čuva i obrađuje elektronski, vlada mora implementirati stroge mere za zaštitu ovih podataka od sajber napada, zloupotrebe i neovlašćenog pristupa. To uključuje korišćenje naprednih tehnologija za enkripciju, sigurnosnih protokola i redovnih bezbednosnih provera.

Takođe, neophodno je osigurati transparentnost u načinu na koji se podaci prikupljaju, obrađuju i koriste, kako bi se ojačalo poverenje građana u e-vladine sisteme. Edukacija korisnika o njihovim pravima i načinima zaštite sopstvenih podataka takođe igra ključnu ulogu. Uspostavljanje snažnog regulatornog okvira koji štiti privatnost i podatke građana je neophodno kako bi se osigurala dugoročna održivost e-vladinih inicijativa.

Integracija i standardizacija

Integracija različitih e-vladinih sistema je kompleksan zadatak koji zahteva koordinaciju između različitih vladinih entiteta i institucija. Ključno je osigurati da svi sistemi mogu efikasno komunicirati i deliti informacije, što zahteva jedinstvene standarde i protokole. Standardizacija procesa i formata je esencijalna za omogućavanje interoperabilnosti između različitih sistema, što olakšava razmenu podataka i smanjuje redundanciju.

Ovo takođe pomaže u smanjenju troškova i vremena potrebnog za implementaciju i održavanje e-vladinih usluga. Razvijanje zajedničkih platformi koje mogu biti korišćene od strane više institucija ne samo da unapređuje efikasnost, već i pruža konzistentnije i kvalitetnije usluge građanima. Stoga, stvaranje snažne tehničke osnove i zajedničkih standarda predstavlja ključan korak ka postizanju funkcionalne i efikasne e-vlade.

Zakonodavni okvir

Razvoj adekvatnog zakonodavnog okvira je krucijalan za regulisanje i podršku funkcionisanju e-vlade. Potrebno je definisati jasna pravila o elektronskom potpisu, e-dokumentima, kao i pravila koja štite prava i privatnost korisnika e-vladinih usluga. Ovaj okvir treba da uključuje i zakone koji se bave pitanjima sajber bezbednosti, regulišu elektronsku trgovinu, i omogućavaju elektronsku komunikaciju između građana i vladinih institucija.

Važno je osigurati da zakonodavstvo prati tehnološki napredak i pruža fleksibilnost za adaptaciju na nove izazove i inovacije. Takođe, potrebno je osigurati da su zakoni i regulative jasni, pristupačni i razumljivi za sve građane. Ovim bi se osiguralo njihovo poštovanje i pridržavanje. Uvođenje zakonodavnih reformi koje podstiču i štite razvoj e-vlade je ključno za njen uspeh i prihvatanje od strane građana.

Zaključak

Uvođenje e-vlade u Srbiji je kompleksan i višedimenzionalan zadatak. Iako sa sobom nosi brojne izazove, uspešna implementacija e-vlade može znatno doprineti efikasnosti, transparentnosti i pristupačnosti vladinih usluga. Uz adekvatnu pripremu, investiciju i angažovanje svih relevantnih aktera, Srbija može uspešno preći na digitalnu vladu, čime će se poboljšati kvalitet života njenih građana i unaprediti javna uprava.

The post Uvođenje e-vlade u Srbiji appeared first on Digitalni Svet.

Šta su Pametni Gradovi?

Pametni gradovi koriste digitalne tehnologije da poboljšaju kvalitet i performanse urbanog života, smanjuju troškove i potrošnju resursa te povećavaju interakciju između građana i vlade. Ključne komponente uključuju IoT (Internet of Things) senzore, naprednu analitiku podataka, i integrisane sisteme upravljanja kako bi se optimizovala gradska infrastruktura.

Osim toga, pametni gradovi promovišu održiv razvoj kroz upotrebu obnovljivih izvora energije i smanjenje emisije ugljen-dioksida. Integracija tehnologija kao što su pametni semafori i autonomna vozila može značajno poboljšati efikasnost saobraćaja. Pametni gradovi takođe olakšavaju pristup javnim uslugama putem digitalnih platformi, unapređujući transparentnost i odgovornost lokalne uprave. Uvođenje digitalnih tehnologija u urbanom planiranju doprinosi boljem razumevanju i upravljanju urbanih prostora.

U urbanom planiranju sve veću ulogu imaju i fleksibilna infrastrukturna rešenja, pa se u pojedinim projektima i na velikim gradilištima sve češće pominju i mobilne fabrike betona kao podrška bržoj i efikasnijoj realizaciji radova.

Pročitajte ovde kako se primenjuje geodezija u planiranju telekomunikacionih mreža.

Pametni Gradovi u Srbiji

U Srbiji, koncept pametnih gradova je još uvek u ranoj fazi, ali postoje značajni koraci ka njegovom razvoju. Gradovi poput Beograda, Novog Sada i Niša već implementiraju različite tehnološke inovacije kako bi postali pametniji i efikasniji.

Saradnja sa međunarodnim partnerima i tehnološkim kompanijama igra ključnu ulogu u razvoju pametnih gradova u Srbiji. Postoji sve veći fokus na edukaciju i osposobljavanje lokalnog stanovništva za nove tehnologije. Inicijative kao što su pametni parkovi i javni WiFi pružaju dodatne benefite građanima. Takođe, teži se ka stvaranju inkluzivnih pametnih gradova koji uzimaju u obzir potrebe osoba sa invaliditetom.

#1 Beograd

Beograd je lider u Srbiji po pitanju razvoja pametnih gradova. Projekti kao što su pametna rasveta, koja se prilagođava nivou saobraćaja i vremenskim uslovima, i napredni sistemi upravljanja otpadom, koji koriste senzore za optimizaciju sakupljanja otpada, već su u funkciji. Postoji i inicijativa za razvoj pametnog saobraćaja, s ciljem smanjenja gužvi i zagađenja.

Grad takođe eksperimentiše sa pametnim parkiralištima koja koriste senzore za bolje upravljanje saobraćajnim prostorom. U planu je uvođenje aplikacija za pametno upravljanje energijom u stambenim zgradama. Beograd teži ka integraciji pametnih tehnologija u oblasti zdravstva, omogućavajući bolju dostupnost i efikasnost medicinskih usluga. Razvoj pametnih škola sa digitalnim obrazovnim resursima je još jedan cilj koji se postavlja u sklopu pametnog razvoja grada.

#2 Novi Sad

Novi Sad se fokusira na implementaciju pametnih tehnologija u javnom prevozu i infrastrukturi. Projekti uključuju digitalizaciju gradskog prevoza i uvođenje aplikacija za praćenje vozila u realnom vremenu, što olakšava kretanje gradom. Projekti poput pametnih vrtića i škola su takođe u fazi planiranja, usmereni na poboljšanje obrazovnog sistema. 

Grad razmatra uvođenje pametnih senzora za praćenje kvaliteta vazduha i buke. Postoji i inicijativa za razvoj pametnih zelenih površina koje koriste IoT tehnologije za održavanje. Novi Sad istražuje mogućnosti za pametne turističke usluge koje bi koristile digitalne tehnologije za unapređenje turističkog iskustva.

#3 Niš

U Nišu, fokus je na poboljšanju energetske efikasnosti i upravljanju resursima. Razmatraju se projekti poput pametne javne rasvete i digitalizacije vodovodnog sistema kako bi se smanjili gubici vode. Niš razvija projekte pametnog osvetljenja javnih prostora koji se automatski prilagođavaju vremenskim uslovima i prisustvu ljudi. Grad planira implementaciju sistema za pametno upravljanje energijom u javnim ustanovama. U toku je razvijanje digitalnih platformi za građansku participaciju u procesima donošenja odluka. Niš istražuje mogućnosti korišćenja pametnih tehnologija u oblasti kulturnog nasleđa i turizma.

Izazovi i Perspektive

Razvoj pametnih gradova u Srbiji uz digitalizaciju poljoprivrede donosi brojne izazove. Finansijska ograničenja, potreba za modernizacijom infrastrukture i pitanja privatnosti i sigurnosti podataka su neki od ključnih problema. Međutim, potencijalni benefiti su značajni, uključujući povećanje efikasnosti, smanjenje zagađenja, bolju kvalitetu života, i ekonomski razvoj.

Jedan od izazova je i usklađivanje sa evropskim standardima i regulativama u oblasti zaštite podataka. Postoji potreba za razvojem lokalnih kapaciteta i znanja u oblasti pametnih tehnologija. Gradovi se suočavaju sa izazovom održavanja balansa između tehnološkog napretka i očuvanja kulturnog identiteta. Takođe, potrebno je kontinuirano raditi na povećanju svesti građana o prednostima i mogućnostima koje pružaju pametni gradovi.

Zaključak

Razvoj pametnih gradova u Srbiji je put ka održivoj budućnosti, ali i izazov koji zahteva strateško planiranje, investicije i saradnju između vlade, privatnog sektora i građana. Uz kontinuirani napredak i adaptaciju na nove tehnologije, Srbija se postavlja kao regionalni lider u konceptu pametnih gradova, obećavajući bolju i efikasniju budućnost za sve svoje stanovnike.

The post Razvoj pametnih gradova u Srbiji: Vizija budućnosti appeared first on Digitalni Svet.

Uticaj digitalnih medija posebno je vidljiv u načinu na koji nove generacije pristupaju i interpretiraju kulturne sadržaje, uvodeći nove trendove i perspektive. Ovaj fenomen predstavlja kako izazov tako i priliku za savremenu srpsku kulturu, otvarajući vrata inovacijama i globalnoj povezanosti, dok istovremeno postavlja pitanje kako očuvati tradicionalne vrednosti u brzo promenljivom digitalnom okruženju.

1. Promene u Načinu Konzumiranja Kulture

Prvi i najuočljiviji uticaj digitalnih medija jeste promena u načinu na koji ljudi pristupaju kulturnim sadržajima. Platforme poput YouTube, Netflix, i raznih streaming servisa omogućavaju pristup bogatom spektru domaćih i stranih umetničkih dela. Ovo nije samo povećalo dostupnost sadržaja, već je i uticalo na to da se srpska kultura širi i van granica zemlje.

Dodatno, digitalizacija je dovela do promene u načinu na koji se umetnost kritikuje i vrednuje. Online recenzije i blogovi postaju jednako važni kao tradicionalne kritike, dajući glas široj publici. Takođe, trendovi poput podcasta omogućavaju dublje razumevanje i diskusiju o kulturi u digitalnom formatu.

2. Digitalna Umetnost i Novi Mediji

Umetnici u Srbiji sve više koriste digitalne tehnologije da stvore nova dela. Od digitalne fotografije, preko grafike, do virtualne realnosti, digitalni mediji su otvorili nove mogućnosti za izražavanje i eksperimentisanje. Ovo je dovelo do pojave novih umetničkih pravaca koji odražavaju savremene teme i izazove.

Digitalna umetnost u Srbiji postaje sve više prepoznata i na međunarodnom nivou, čime se promoviše srpska kultura kroz inovativne forme. Osim toga, digitalne platforme pružaju nezavisnim umetnicima priliku da dostignu širu publiku bez potrebe za posrednicima kao što su galerije ili izdavači.

3. Društvene Mreže i Kulturni Identitet

Društvene mreže kao što su Facebook, Instagram, i Twitter igraju značajnu ulogu u oblikovanju kulturnog identiteta. One omogućavaju pojedincima da dele svoja mišljenja, ideje, i umetnička dela sa širom publikom. Ovo je posebno važno za mlađe generacije koje kroz ove platforme istražuju i izražavaju svoj kulturni identitet.

Kroz društvene mreže, interakcija između publike i umetnika postaje direktnija i personalizovanija, što dodatno jača kulturni identitet. Takođe, online zajednice omogućavaju formiranje subkultura koje se mogu baviti specifičnim aspektima srpske kulture, jačajući njeno raznoliko nasleđe.

4. Uticaj na Tradicionalne Medije

Tradicionalni mediji poput televizije, radija, i štampe se takođe transformišu pod uticajem digitalizacije. Postoji tendencija ka hibridnim formatima koji kombinuju tradicionalne i digitalne elemente, stvarajući tako novi način prezentovanja kulturnih sadržaja.

Pojavom digitalnih platformi, tradicionalni mediji su postali interaktivniji, koristeći online anketiranje i komentare kako bi bolje razumeli potrebe svoje publike. Ovo dovodi do sinergije između starih i novih medija, stvarajući dinamičniju kulturnu scenu.

5. Izazovi i Perspektive

Iako digitalni mediji donose brojne prednosti, postoje i izazovi poput očuvanja autentičnosti i originalnosti srpske kulture u digitalnom svetu. Takođe, postoji rizik od prekomerne globalizacije i gubitka specifičnosti lokalnih kultura. Ipak, uz pravilno usmeravanje, digitalni mediji mogu biti moćan alat za promociju i očuvanje srpske kulturne baštine.

Dodatno, digitalni mediji donose i pitanja o intelektualnoj svojini i pravima autora, što je posebno izazovno u digitalnom okruženju. Sa druge strane, razvoj digitalne pismenosti postaje ključan za razumevanje i prilagođavanje ovim promenama, kako bi se očuvala integritet i bogatstvo srpske kulture u digitalnoj eri.

Zaključak

Uticaj digitalnih medija na savremenu srpsku kulturu je neizbežan, donoseći i prilike i izazove. Kako se tehnologija razvija, važno je nastaviti sa istraživanjem i prilagođavanjem kako bi se očuvala jedinstvenost i bogatstvo srpske kulture. U tom procesu, ključno je naći ravnotežu između prihvatanja novih trendova i očuvanja tradicionalnih vrednosti koje definiraju srpsku kulturu. Takođe, bitno je podsticati kreativnost i inovacije unutar digitalnog prostora, omogućavajući umetnicima i kulturnim radnicima da eksperimentišu i istražuju nove mogućnosti. 

The post Uticaj digitalnih medija na savremenu srpsku kulturu appeared first on Digitalni Svet.

Kultura kao Nosilac Ideja

Kultura se može shvatiti kao širok pojam koji obuhvata jezik, umetnost, tradiciju, običaje, religiju i mnoge druge aspekte ljudskog života. Ona nam pomaže da razumemo sebe i druge, definira naš identitet i oblikuje naše vrednosti. Osim toga, kultura je nosilac ideja. Ideje o društvu, pravdi, jednakosti, i ljudskim pravima često se šire putem umetničkih dela, književnosti, muzike, filma i drugih kulturnih izraza.

Kroz istoriju, mnoge kulturološke ikone poput Martina Lutera Kinga Jr., Mahatme Gandhija i Nelsona Mandele koristile su kulturu kao sredstvo za izražavanje svojih ideja i borbu za promene. Njihove besede, pesme i simboli postali su simboli borbe za ljudska prava i promene u društvu.

Kultura, kao nosilac ideja, često je bila katalizator promena u društvu, omogućavajući ljudima da preispitaju postojeće norme i vrednosti. Umetnici, pisci i muzičari kroz vekove koristili su svoje talente da izraze nezadovoljstvo, ali i da ponude alternativne poglede na svet. Na primer, renesansa je bila period u kojem je kultura igrala ključnu ulogu u promovisanju ideja slobode, individualizma i ljudskog dostojanstva.

Kultura kao Sredstvo Podizanja Svesti

Kultura ima moć da podigne svest ljudi o društvenim pitanjima. Umetnička dela kao što su filmovi, pozorišne predstave, knjige i slike često se bave temama kao što su rasizam, feminizam, ekologija, i druge društvene nepravde. Kroz umetnost, ljudi mogu doživeti empatiju prema osobama koje su suočene s nepravdom i težiti promenama.

Na primer, film “12 godina ropstva” duboko je dirnuo publiku širom sveta svojom pričom o ropstvu i nepravdi prema Afroamerikancima. Nakon što su ga videli, mnogi ljudi postali su aktivisti protiv rasizma i podržali su kampanje za jednakost.

Umetnička dela često služe kao snažna sredstva koja izazivaju emocionalne reakcije i podstiču ljude da razmišljaju o društvenim problemima na nov i dublji način. Na primer, fotografije iz Vijetnamskog rata promenile su percepciju javnosti o konfliktu i imale su snažan uticaj na anti-ratne pokrete. Slično tome, umetnička dela koja prikazuju posledice klimatskih promena mogu motivisati ljude da postanu aktivniji u borbi za očuvanje životne sredine.

Kultura kao Alat za Mobilizaciju

Društveni aktivizam često koristi kulturne elemente kako bi privukao pažnju i mobilisao ljude. Protestne pesme, umetničke instalacije i grafiti često postaju simboli borbe za promene. Ovi kulturni izrazi mogu privući pažnju medija i javnosti, čime se širi poruka aktivista.

Na primer, pesma “Imagine” Johna Lennona postala je himna za mir i ljubav tokom devedesetih godina, tokom vremena velikih političkih promena. Pesma je postala himna koja je okupljala ljude širom sveta, inspirišući ih da se bore za mir i ljubav.

Kultura može služiti kao sredstvo za ujedinjavanje ljudi oko zajedničkog cilja ili vrednosti. Stvara zajednicu koja deluje sinhronizovano u borbi za promene. Na primer, tokom borbe za građanska prava u SAD, pesme kao što su “We Shall Overcome” postale su simboli otpora i nade. U savremenom kontekstu, internet memovi i viralni video snimci često služe kao kulturni artefakti koji mobilizuju ljude oko određenih društvenih i političkih pitanja.

Društveni Aktivizam kao Oblik Kulture

Društveni aktivizam sam po sebi postaje deo kulture. Aktivizam se izražava kroz proteste, organizacije civilnih društava, online kampanje i mnoge druge oblike. Ovi aktivistički pokreti stvaraju svoje simbole, slogane i rituale koji postaju deo kulturnog identiteta.

Društveni aktivizam ne samo da utiče na kulturu, već i oblikuje nove kulturne izraze i prakse. Na primer, različite forme protesta, kao što su mirni marševi, štrajkovi glađu ili online kampanje, postaju kulturni događaji koji oblikuju kolektivnu memoriju i identitet. Takođe, aktivističke grupe često stvaraju umetnička dela, muziku i literaturu koja odražavaju njihove vrednosti i borbe, obogaćujući kulturni pejzaž.

Kultura kao Inspiracija za Promene

Kultura takođe može inspirisati ljude da se angažuju u društvenom aktivizmu. Kroz umetnička dela, ljudi mogu videti kako svet može biti bolje mesto i inspirisati se da se bore za promene.

Na primer, roman “To Kill a Mockingbird” Harper Lee inspirisao je mnoge ljude da se suprotstave rasizmu i bore se za jednakost i pravdu. Delo je postalo klasično i nastavilo da inspiriše generacije da se bore protiv nepravde.

Kultura može poslužiti kao snažan izvor inspiracije, nudeći vizije alternativnih društava i mogućnosti. Na primer, naučna fantastika često istražuje ideje o različitim društvenim i tehnološkim putevima. To inspiriše naučnike, inovatore i aktiviste da teže boljoj budućnosti. Umetnička dela koja prikazuju borbu i otpor protiv tiranije mogu inspirisati ljude da se suprotstave nepravdi i bore za svoja prava i slobode.

Zaključak

U zaključku, kultura i društveni aktivizam su duboko povezani i međusobno utiču jedno na drugo. Kultura služi kao nosilac ideja, sredstvo podizanja svesti, alat za mobilizaciju i inspiraciju za promene. Društveni aktivizam, sa druge strane, oblikuje kulturu i postaje deo njenog identiteta. Kroz ovu međusobnu interakciju, kultura igra ključnu ulogu u oblikovanju društva i borbi za pozitivne promene. Kroz kulturne izraze i aktivizam, možemo zajedno raditi na stvaranju boljeg sveta.

The post Kultura, Društveni Aktivizam i Promene appeared first on Digitalni Svet.

Zatvaranje bioskopa i porast streaming platformi

Jedan od najvidljivijih efekata pandemije na filmsku industriju bio je zatvaranje bioskopa širom sveta. Ovo je dovelo do odlaganja premijera mnogih očekivanih filmova, a istovremeno je stvorilo prostor za rast streaming platformi. Ljudi su se okrenuli kućnim rešenjima za zabavu, a streaming platforme su postale osnovni izbor za mnoge.

Platforme kao što su Netflix, Amazon Prime Video, Disney+ i HBO Max zabeležile su ogroman porast pretplatnika tokom pandemije. S obzirom na to da ljudi nisu mogli da idu u bioskope, streaming platforme su postale glavni način za pristup najnovijim filmovima. Distributeri su brzo prepoznali ovu promenu u ponašanju publike i prilagodili svoje strategije.

Premijere filmova putem streaminga

Jedna od najznačajnijih promena u filmskoj industriji tokom pandemije bila je premijera filmova putem streaming platformi. Umesto da čekaju otvaranje bioskopa, neki od najvećih studija odlučili su se da svoje filmove ponude direktno putem digitalnih platformi. Ovo je omogućilo publici da filmove gleda kod kuće, što je postalo posebno značajno u vreme kada su društvene distance i ograničenja kretanja bili na snazi.

Primera radi, film “Mulan” kompanije Disney ekskluzivno je premijerno prikazan na Disney+ platformi uz dodatnu naknadu. Ova promena u modelu distribucije otvorila je vrata novim mogućnostima za sve učesnike u filmskoj industriji. Takođe je postavila pitanje budućnosti bioskopa i tradicionalnih putanja distribucije.

Hibridni model distribucije

Pandemija je takođe ubrzala usvajanje hibridnih modela distribucije filmova. Ovi modeli kombinuju bioskopske premijere sa istovremenim ili brzim digitalnim izdanjima na streaming platformama. Ovaj pristup omogućava filmskim kompanijama da zadovolje različite ukuse i potrebe svoje publike.

Hibridni model je posebno zanimljiv jer kombinuje najbolje od oba sveta. Gledaoci koji žele da dožive filmsko iskustvo u bioskopu to i dalje mogu učiniti, dok oni koji su radije kod kuće mogu pristupiti filmu putem streaminga. Ova fleksibilnost može privući širi spektar publike i povećati prihode.

Inovacije u marketingu i promociji

Pandemija je takođe izazvala promene u načinu na koji se filmovi promovišu. Tradicionalne kampanje promocije, koje uključuju premijere na crvenom tepihu i globalno putovanje glumačke postave, postale su neizvodljive u doba socijalnog distanciranja. Umesto toga, kompanije su se okrenule digitalnim kanalima.

Virtualni intervjui, onlajn događaji i društveni mediji postali su ključni alati za promociju filmova tokom pandemije. Ovo je omogućilo veću interakciju između filmskih studija i publike. Gledaoci su dobili priliku da se direktno povežu sa glumcima i rediteljima putem video konferencija i društvenih medija.

Budućnost filmske distribucije

Iako je pandemija izazvala značajne promene u filmskoj industriji, mnogi se pitaju kako će se ovi trendovi odraziti na budućnost distribucije filmova. Hoće li se bioskopi oporaviti ili će hibridni modeli postati nova norma?

Bioskopi će i dalje imati svoje mesto u filmskoj industriji, ali će se verovatno morati prilagoditi. To može uključivati ponudu premijera u udobnijim uslovima sa manjim brojem mesta, kao i veći fokus na iskustvu gledanja koje se ne može replicirati kod kuće.

Streaming platforme će i dalje rasti i pružiti sve veći broj filmova publici. Ovo može dovesti do veće konkurencije i potrebe za originalnim sadržajem.

Hibridni modeli će verovatno postati sve češći, pružajući gledaocima veću fleksibilnost u izboru kako i gde žele da gledaju filmove.

Zaključak

Pandemija koronavirusa dramatično je promenila filmsku industriju, posebno u pogledu distribucije filmova. Zatvaranje bioskopa, porast streaming platformi, hibridni modeli i inovacije u marketingu samo su neki od efekata pandemije. Dok se filmska industrija prilagođava novim okolnostima, jedno je sigurno – način na koji gledamo filmove više nikada neće biti isti.

The post Kako Pandemija Menja Format Distribucije Filmova appeared first on Digitalni Svet.

Meka sedla pronađena u grobovima nomadskih pastira i ratnika iz skitske Pazyryk kulture severne Azije datiraju od 430. p.n.e. do 420. p.n.e. Ove datume su utvrdili analizirajući godove u drvetu koje je korišćeno za izgradnju tih grobnica.

Od čega je napravljeno?

Iako ima jednostavan dizajn, “Yanghai sedlo je napravljeno od strane stručnjaka koji je bio upoznat ne samo sa šivenjem i obradom kože, već i sa jahanjem i anatomijom konja i jahača”, kaže Wertmann. Završni proizvod, koji je pokazivao znakove intenzivne upotrebe, bio je postavljen pored tela preminule žene, u položaj za još jednu vožnju.

Ovo sedlo deli osnovne karakteristike sa današnjim mekim sedlima, uključujući dva krilasta dela kože koji su spojeni kako bi formirali sedište, podeljeni dugačkom, uskom trakom kože koja je stavljena preko kičme konja. Zaobljeni delovi kože pričvršćeni napred i pozadi krilastih delova bi pomogli jahačima da održe uspravan položaj i podignu se, na primer, kada pucaju iz luka.

Različite tehnike šivenja sa šavovima od sinjavine ili kožne niti spajale su Yanghai sedlo. Tehnika sedlistog šava, koja se i danas koristi, stvara dva reda prepletenih niti koristeći jedan red rupa, kako bi povezala prednje i zadnje nosače sedla. Jednostavnije metode šivenja korišćene su za popravku oštećenja na sedlu i za zatvaranje incizija na svakom glavnom delu kože koje bi se otvarale kako bi se u sedište sedla stavljali jastučići od životinjske dlake i slame.

Kada su ljudi počeli da koriste sedla?

Tačno kada i gde su ljudi počeli jahati konje i koristiti sedla ostaje neizvesno. Pastiri Yamnaya koji su živeli na području današnje Rumunije, Bugarske i Mađarske možda su jahali konje pre oko 5000 godina, na osnovu analize kostura tih pastira. Umetnost iz drevne Mezopotamije, nastala pre oko 4800 godina, prikazuje konje kako se jašu bez sedla, kaže Wertmann.

Ali samo sedla pružaju jasne dokaze o jahanju konja, kaže antropološki arheolog Alicia Ventresca-Miller sa Univerziteta u Michiganu u En Arboru. Suptilne razlike u konstrukciji između Yanghai sedla i drugih sedala pronađenih na nekoliko regionalnih lokaliteta, za koje se pretpostavlja da su otprilike istog starosnog doba kao i Yanghai nalaz, “sugerišu da se znanje o izradi sedala prenosilo između zajednica koje su zatim pravile različite vrste sedala”, kaže Ventresca-Miller, koja nije učestvovala u novoj studiji.

Na lokalitetu Yanghai, gde je iskopano 531 grobova, istraživači su pronašli bičeve, uzde i druge predmete povezane sa jahanjem konja koji potiču iz perioda pre otprilike 3300 godina. Samo još jedan grob, pored groba ove žene i star otprilike isto toliko, je pružio sedlo. Međutim, taj nalaz je fragmentaran i nije datiran radiokarbonskom metodom.

Ispitivanja u Yanghaiju takođe su pružila najstariji poznati par pantalona, nošenih od strane jahača pre otprilike 3000 godina.

Wertmann pretpostavlja da je izrada sedala nastala kasnije. Onda kada su jahači počeli da brinu o sopstvenoj udobnosti i sigurnosti, kao i o zdravlju svojih konja. Udobna sedla bi omogućila svima u zajednici da jašu konje i podstakla bi povećanje dugih putovanja na konjima, kaže Ventresca-Miller.

Ko ga je napravio?

Tim Wertmanna ne može sa sigurnošću reći da li je Yanghai sedlo napravljeno od strane lokalnog stanovništva koje je živelo u stalnim naseljima ili od strane nomadske zajednice koja je došla iz Centralne i Istočne Azije. Moguće je da je žena migrirala u Yanghai iz neke nomadske grupe i ponela sedlo sa sobom. Druga mogućnost je da su stanovnici Yanghaija nabavili sedlo putem trgovine. Takođe je moguće da su lokalni stručnjaci za kožarstvo i šivenje izradili ovo sedlo.

The post Najstarije poznato sedlo za jahanje nađeno je u grobu u Kini appeared first on Digitalni Svet.

Gde je pronađen drevni katalog zvezda?

Fragmenti kataloga zvezda iz drugog veka pre nove ere našli su se u rukopisu koji je izbrisan i ponovo napisan vekovima kasnije. Nova analiza religioznog rukopisa pokazuje da je skriveni tekst verovatno od starogrčkog astronoma Hiparha, čija se mapa zvezda — za koju se smatralo da je prvi pokušaj da se mapira celo nebo — dugo smatrala izgubljenom.

„Mislim da ovo otklanja sve sumnje u postojanje Hiparhovog kataloga“ i potvrđuje da je on „pokušavao da izmeri koordinate za sve vidljive zvezde“, kaže Viktor Gizemberg, istoričar antičke nauke na CNRS u Parizu. On i njegove kolege objavili su otkriće u novembarskom časopisu istorije astronomije. (Journal for the History of Astronomy)

Čime je to sakriven drevni katalog zvezda?

Rukopis koji je sakrio fragmente bio je palimpsest ili pergament koji je izbrisan i ponovo upotrebljen, nazvan Codex Climaci Rescriptus. Kodeks verovatno potiče iz manastira Svete Katarine Sinajske u Egiptu, a većina se trenutno nalazi u Muzeju Biblije u Vašingtonu.

Vidljivi natpis je hrišćanski tekst po imenu Rajske lestvice. Ali senke ranijih simbola bile su vidljive iza njega. 

Istraživači iz Early Manuscripts Electronics Library u Rolling Hills Estates, Kalifornija, i Rochester Institute of Technology u Njujorku, načinili su 2017. godine digitalne slike kodeksa u različitim talasnim dužinama svetlosti iz mnogo različitih uglova. Ova tehnika se naziva multispektralno snimanje i analizira palimpseste i druge oštećene knjige. 

Svetlost koja se reflektovala od drevnog mastila, ili koja je učinila da mastilo fluorescira, istakla je skriveni tekst. Kada se stranice digitalizuju, istraživači širom sveta mogu da ih proučavaju preko računara od svoje kuće.

Svemirska poezija

Piter Vilijams sa Univerziteta Kembridž proučavao je digitalizovane papire tokom jednog od karantina zbog COVID-19. On i njegov tim su ranije pronašli drevnu poeziju o astronomiji ispod glavnog teksta. Ovog puta je pronašao i nešto što je ličilo na astronomska merenja – drevni katalog zvezda.

Vilijams se za pomoć obratio Gizembergu i istoričaru Emanuelu Zingu sa Univerziteta Sorbona u Parizu. Gizemberg je odmah pomislio na Hiparha.

Ko je bio Hiparh?

Hiparh je bio grčki astronom i matematičar koji je živeo između 190. i 120. godine pre nove ere. Indirektni dokazi sugerišu da je napravio prvi katalog zvezda koji je koristio dve koordinate za jedinstveno definisanje položaja na nebu, a ne za opisivanje relativnih položaja sazvežđa.

„Mislim da većina naučnika veruje da je postojao takav katalog“, kaže Matje Osendrijver, istoričar astronomije sa Slobodnog univerziteta u Berlinu koji nije bio uključen u novi rad. Ali najbolji dokaz za to su loši prevodi ili reference u kasnijim katalozima, kao što je onaj od strane astronoma Klaudija Ptolomeja u Aleksandriji, u Egiptu, četiri veka posle Hiparha.

Da bi testirali ideju da je fragment deo Hiparhovog kataloga, Gizemberg i njegove kolege su prvo mukotrpno preveli otkriveni odlomak. „Mnogo puta je bilo: ‘Možete li ovo da pročitate? Ne mogu“, kaže Gizmberg. Borili bismo se oko svakog slova, svakog broja.

Ispostavilo se da je odlomak bio opis sazvežđa Corona Borealis, severne krune, dajući numeričke koordinate za nekoliko njegovih zvezda. Koordinate su napisane neobičnom notacijom za koju se smatralo da je koristio Hiparh i niko drugi.

Zatim su istraživači koristili softver planetarijuma da izračunaju gde su te zvezde bile na nebu 129. godine pre nove ere kada je Hiparh bio živ i radio. Ti proračuni su odgovarali notama drevnog rukopisa u tačnosti do jednog stepena, te je bez sumnje utvrđeno da je zaista u pitanju drevni katalog zvezda koji je načinio Hiparh.

„Sasvim je jasno da je to dobro očuvan, dobro kopiran, ne mnogo izmenjen deo originalnog Hiparhovog kataloga“, kaže Osendrijver. “To je važno otkriće.”

Postoje li i stariji katalozi?

Astronomi u drevnoj Vaviloniji su možda imali svoj katalog zvezda napisan još ranije, kaže Ossendrijver. „Da li je [Hiparh] mogao da preuzme ideju da napravi katalog možda od Vavilonaca, a možda čak i neke konkretne podatke?“

Gizemberg se nada da bi se više od Hiparhovog kataloga moglo naći u drugim delovima Codek Climaci Rescriptus, ili u drugim tekstovima koji još nisu analizirani multispektralnim slikama. „Ima još mnogo toga da se nađe u ovim rukopisima“, kaže on. “Jedva da smo sastrugali površinu.”

The post Pronađen Hiparhov drevni katalog zvezda appeared first on Digitalni Svet.

Simpatični milijarder morao je na kraju da izbroji do 44 milijarde dolara kako bi preuzeo Twitter, jednu od uticajnijih društvenih mreža današnjice.

Musk je u svojim javnim nastupima isticao kako je primarni motiv preuzimanja omogućavanje slobode govora. Veliki korak ka tom cilju napravio je otpuštanjem gotovo kompletnog rukovodstva Twittera. Otkaze su dobili direktor Parag Agraval, finansijski direktor Ned Sigal, i direktor pravnog sektora Vidžaja Gade. Otkaz je dobio glavni savetnik, i dosadašnji “guru” kompanije, Son Edžet. Oni svakako iz Twittera odlaze punih džepova, i pri tome ne mislimo samo na novopristigle milijarde dolara Elona Musk-a. One su svakako vodeći razlog zašto su se otpušteni članovi rukovodstva borili na sudu da se preuzimanje sprovede do kraja, iako je Musk tražio drugačije, budući da su tadašnji rukovodioci bili nepotpuni u pružanju informacija neophodnih za sprovođenje preuzimanja. 

Za sada nema najava daljih značajnijih promena politike Twittera. Prve najave svakako treba shvatiti kao pokušaj da se umire finansijeri, oglašivači i javnost, a tek nakon toga treba očekivati prave i konkretne poteze. Prvi korak je svakako pokazao svima koliko su rukovodeći kadrovi precenjeni i preplaćeni.

“The bird is freed”, tvitovao je Musk. Da li će tako zaista i biti, vreme će pokazati.

The post Elon Musk preuzeo Twitter appeared first on Digitalni Svet.

Stounhendž je oduvek, poput tamne materije, bio obavijen velom misterije. Drevni spomenik i grobnica u južnoj Engleskoj postoji više od 5.000 godina – ali njegova svrha nije potpuno jasna. Istraživači su dugo spekulisali da je ogromno kamenje podignuto u obliku drevnog kalendara, ali niko nije mogao da objasni kako je to funkcionisalo.

Zatim je došla pandemija COVID-19, a sa njom i šansa da stručnjak za Stounhendž Timoti Darvil poseti lokaciju tokom dana kada je sijalo sunce, a turista je bilo malo. Imao je više vremena nego što je ikada mislio da je moguće da razmisli o mogućem dizajnu kalendara. Onda mu je jednog dana sinulo.

Kako funkcioniše solarni kalendar

Njegova otkrića, objavljena u časopisu Antiquity ranije ove godine, sugerišu ne samo da je Stounhendž bio drevni solarni kalendar, već i kako je funkcionisao i zašto je bio važan. Prema studiji, prsten od 30 uspravnih sarsena nekada je stajao u krugu koji je predstavljao svaki dan u mesecu (ukupno 360 dana svake godine). Iako neki sada nedostaju, iskopavanja pokazuju da su nekada bili prisutni u uniformnoj veličini i obliku.

Dodatnih pet dana potrebnih da bi se uskladili sa solarnom godinom nalaze se u pet struktura u Trilithon Horseshoe, u centru Stounhendža. Četiri kamena na spoljnoj strani kruga prate prestupnu godinu svake četiri godine. Smatra se da vrh kruga osvetljava letnji solsticij, a donji, zimski solsticij. Način na koji Sunce sija kroz spomenik je drevnim narodima govorio o vremenu svakog solsticija i kada će se slaviti povoljni dani praznika žetve.

„Ako odete u Stounhendž, možete da izaberete koji kamen sarsen predstavlja trenutni dan u mesecu. Sve to funkcioniše sasvim lepo“, kaže Darvil. Iako on misli da je shvatio kako kalendar funkcioniše, svrha mu je mnogo komplikovanija. To je zato što je Stounhendž kalendar, ali nije samo kalendar; bilo je i sastajalište na koje su dolazili ljudi iz blizine i daljine da bi bili bliski bogovima. „Radi se o tome da budete na pravom mestu u pravo vreme“, kaže Darvil.

Kome je bio potreban ovakav kalendar?

Neki istraživači su sugerisali da su kalendari poput ovog u prošlosti bili potrebni da bi se znalo kada saditi i žeti useve. Međutim. Darvil osporava ovu ideju. „Svaki poljoprivrednik koji poštuje sebe već zna kada da sadi i bere, što nije isto vreme svake godine“, kaže on. „Potreban vam je kalendar da biste znali kada je praznik žetve, tako da možete biti tamo kada bogovi primaju proizvode godine i obećavaju dobru žetvu.

Kalendari su dodatno način kontrole društva, kaže on, a Stounhendž nije ništa drugačiji. Crkve i hramovi uvek imaju satove kako bi njihovi sledbenici znali kada treba da se klanjaju, a kada je njihov bog prisutan. Ali razbijanje koda Stounhendža takođe znači shvatanje da on nije imao jednu jedinu svrhu — imao je mnogo svrha.

Crkva uključuje bogosluženje, službu, proslavu, sahranu, umetnost i arhitekturu, a mnogo toga važi i za Stounhendž. Uvek je bio višenamenski praistorijski spomenik koji je verovatno značio različite stvari različitim ljudima i različitim generacijama, kaže Darvil. „U Stounhendžu su ugrađeni svi delovi koji su mu potrebni da ispuni sve funkcije koje je imao.

On dodaje da u svojim najranijim danima Stounhendž verovatno nije bio kalendar, već više mesto sahrane. Vremenom su sarseni verovatno dizajnirani tako da se praznik žetve može slaviti u isto vreme svake godine. Stari narodi su konstruisali kalendar u vreme kada su obožavali Sunce. Pored toga, sahrane pokazuju da su ljudi nekada putovali na velike udaljenosti da bi tamo obožavali. Bio je to spomenik celoj Evropi, a ne samo mestu gde je podignut.

Zaključak

Stounhendž će uvek biti donekle enigma. Džinovsko kamenje — svako teško više od 20 tona — dovedeno usred ničega, a zatim oblikovano i dizajnirano da oponaša dane i mesece u godini. Ljudi dolaze iz cele Evrope da obožavaju i budu zajedno na osnovu religije o kojoj znamo dragoceno. Istraživači tek počinju da povlače zavesu nad misterijom starom preko 5.000 godina.

The post Stounhendž je možda drevni solarni kalendar appeared first on Digitalni Svet.

“Vatra će biti vaš element, ona će vas hraniti, ona će vas večno održavati da bi vas večno mučila”, govorio je francuski propovednik Žerar, kako bi, poput mnogih hrišćanskih besednika u srednjem veku, slikovito opisao šta sve čeka duše prokletih u vatrama pakla. Brojni slični srednjovekovni recepti za prženje i dinstanje grešnika prethode jednoj lucidnoj debati o ni manje ni više nego – fizičkim karakteristikama pakla.

Da li je svet prokletih vreo ili zamrznut? Ako se već vekovima tako dobro poznaju najsitniji detalji Gehene, večnog mučilišta, da li se nekakvim proračunom može odrediti i temperatura na kojoj se kuvaju grešnici? U kolikoj zapremini i pod kojim pritiskom se nalaze? Kakva je uopšte termodinamika pakla?

Ma kako izgledala kao besmislena, ova pitanja su zapravo samo zadaci iz fizike koji su formulisani na neobičan način. Metode moderne fizike, upravo one koje su svojim uspešnim opisivanjem prirode od Galileja i Njutna do danas obesmislile pokušaje zastrašivanja ljudi izmišljenim slikama strahovitog mučenja, mogu se isto tako uspešno primeniti ne samo na modele koji dovoljno približno opisuju stvarni svet, već i na zamišljene prostore kakav je pakao.

„A strašljivcima i nevernima i nečistima i ubicama i bludnicima i idolopoklonicima i svima lažama, njima je udeo u jezeru koje gori ognjem i sumporom, što je druga smrt“, kaže se u Otkrivenju Jovanovom (21,8), iz čega se može svašta zaključiti, ali je za fizičko razmatranje najvažniji zaključak da se sumpor u paklu nalazi u jezeru, dakle u tečnom stanju.

Sumpor je nemetal koji prelazi u tečno stanje kada se zagreje iznad 110-120 stepeni C. Njegova tačka ključanja se nalazi na 444,6 C tako da se na temperaturama višim od ove pretvara u gas. Okolina pomenutog jezera ne može imati višu temperaturu – kad bi je imao, okolina i jezera bi posle dovoljno vremena došli u ravnotežu, temperatura u jezeru bi porasla i sav sumpor bi ispario. Dakle, ako je u njemu sumpor tečan, temperatura pakla ne može biti niža od 120 C, ali ni viša od 445 C jer u tom slučaju ne bi bilo sumpornog kupališta za grešnike.

Da li je topliji raj ili pakao?

Temperatura Sunčeve kore je 6000 stepeni C, a volframove niti u sijalici 3000oC, tako da pakao čak i kad ima svih 445 C baš i nije naročito vreo. Jedan neobičan proračun čak uspeva da pokaže kako je takav pakao hladniji od raja. Odavno poznat kao urbana legenda, objavljen je prvi put sedamdesetih godina XX veka u američkom udžbeniku Primenjena optika, a prema komentaru urednika, do njega je prvi došao jedan “obližnji fizičar” dvadesetak godina ranije. U računu je očigledno koristio teze iz Starog zaveta i, ni manje ni više nego Štefan-Bolcmanov zakon o toplotnom zračenju

Kako se utvrđuje temperatura raja? U Knjizi proroka Isaije (30,26) kaže se da će za blažene u raju „svetlost mesečna biti kao svetlost sunčana, a svetlost će sunčana biti sedam puta veća, kao svetlost od sedam dana, kad Gospod zavije uboj narodu svome i isceli rane koje mu je zadao“. Dakle, raj apsorbuje istu količinu toplote od Meseca kao i Zemlja od Sunca, dok mu od Sunca stiže sedam puta sedam, to jest 49 puta više energije nego što je Zemlja primi od Sunca. Dakle, u zbiru u raj stiže 50 puta više energije nego na Zemlju. Pomoću ovog podatka, može se odrediti temperatura u raju.

Zračenje koje pada na raj zagrevaće ga do one temperature na kojoj će doći do termodinamičke ravnoteže između primljene i emitovane svetlosti. To znači da raj ne samo da dobija već i gubi 50 puta više toplote od Zemlje. Odavde se, prema Štefan-Bolcmanovom zakonu, dobija da je (Tr/Tz)4=50, gde je Tr temperatura raja, a Tz Zemlje. Zamenom srednje vrednosti temperature Zemlje Tz, što je je oko 27oC (300oK), jednostavnim računom se dobija da je temperatura raja čitavih 525 C (798K).

Izgleda da je rajska temperatura, gotovo bliska vrednosti na kojoj dolazi do crvenog usijanja metala, neugodna kao ona na planeti Veneri, a ako za izabrane nije obezbeđen kakav erkondišn, večno blaženstvo nije mnogo ugodnije od pakla. Naime, ovaj rezultat, u svojevrsnom paradoksu, pokazuje da je temperatura raja za čak 80 C viša nego maksimalnih 445 C u paklu.

Po svemu sudeći, oni zimogrožljivi grešnici koji su se tokom života neprestano smrzavali, ne mogu biti sigurni da će se bar u paklu ogrejati. U antičkoj tradiciji koja prethodi ideji hrišćanskog pakla, ovaj prostor je inače zamišljan kao hladan i taman, ali i kod hrišćanskih mislilaca, od Tertulijana i Svetog Avgustina do jezuitskih sholastičara, predstava pakla je daleko kompleksnija od slike užarenog lonca u kome se duše prokletnika večno dinstaju. Prema sholastičkoj podeli na osamnaest pratećih muka prokletih, kazna hladnoćom, rigor frigoris, nalazi se na sedmom mestu između „ognja koji ne uništava“ i „gladi koja razbešnjuje“.

Koliko je duša u paklu?

Međutim, nije baš tako. Ako se vratimo i preispitamo jednostavni „sumporni dokaz“ kojim je određena temperatura pakla, zaključak kako je pakao hladniji od raja ne mora biti sasvim tačan. Naime, tečni sumpor prelazi u gas na 444,6 C, ali pod uslovom da u okolini vlada normalan atmosferski pritisak. Ali koliki je pritisak u paklu?

Pakao se naziva Gehena prema dolini sina Hinomovog, u blizini Jerusalima, mučilištu gde su prema Drugoj knjizi o carevima prinošene ljudske žrtve bogu Molohu, mestu koje je posle jevrejskog iznganstva u Vavilonu postalo lokalna deponija otpada i opšti sinonim za pakao. Na osnovu poznate površine ove doline od sedam miliona kvadratnih metara, belgijski mislilac Neiht je još 1877. izneo dokaz o zapremini doline Gehene i broja duša u njoj.

„Pakleni oganj je grozan, ogroman, i štaviše on je razborit“, piše francuski istoričar Žan Delimo u knjizi Greh i strah, koja se bavi stvaranjem osećaja krivice na Zapadu od XIV do XVIII veka. No, visoka temperatura je ipak najčešća karakteristika u većini folklornih predstava pakla. „Mesto koje je vatra zauzimala u nekadašnjoj uobrazilji, bez sumnje, objašnjava lake, ali ipak, upečatljive tirade propovednika koji su raspravljali o paklu“, objašnjava Delimo kako je raširena predstava pakla načinjena u poznom srednjem veku da bi se među hrišćanskom pastvom što jednostavnije stvorio osećaj straha.

Pretpostavljajući da je od početka vremena do danas u pakao stiglo 29 milijardi biliona (1021) duša, američki fizičar, doktor Tim Halej je pre nekoliko godina odredio pritisak pakla i presipitao dokaz iz Primenjene optike. On je pretpostavio da je gustina večnog mučilišta ravnomerna, da su duše složene u najviše dva sloja jer bi u suprotnom grešnici iz srednjih slojeva manje patili od onih u spoljnim i da je prosečna visina jedne duše 1m, što je srednja vrednost između bebe i odrasle osobe.

Uz ove pretpostavke, Halej je na osnovu poznate površine odredio zapreminu prazne Gehene i zapreminu koju zauzimaju duše do sada prokletih. Kako je proces punjenja pakla dušama izotermski, Halej je pomoću jednačine stanja idealnog gasa izračunao da u današnjem trenutku u paklu vlada pritisak od čak 1500 atmosfera. Prilično neugodno okruženje za one koji se u njemu zateknu. Međutim, kako god da je dušama, to je prevelik pritisak za prelaz sumpora u gasovito stanje na temperaturi od 525 C, što znači da je temperatura pakla ipak viša nego u raju.

Kako grejati Gehenu?

Kako Đavo i ostatak uprave ovog gadnog mesta uopšte obezbeđuju grejanje za tolike duše u večnom ognju? Kakav je uopšte energetski bilans u Geheni? Još je Tertulijan pisao da je pakleni oganj „nepokvarljiv“ i da on „ne troši ono što spaljuje, već ga popravlja“.

Duše koje borave i dolaze u pakao su mrtve, pa stoga hladne i nepokretne. To znači da neće biti promene unutrašnje energije, a prema Prvom zakonu termodinamike, svaki izvršeni rad će tada biti jednak količini topote koju Gehena primi spolja. Pošto se zapremina i pritisak menjaju zbog dolaska novih duša, stalno se vrši neki rad i stoga menja količina toplote, što znači da pakao nije toplotno izolovan.

S druge strane, ako nije adijabatski izolovan i nalazi se u blizini nešto hladnijeg raja ili ostatka sveta, pakao će predstavljati toplotni rezervoar koji će predavati izvesnu količinu toplote okolini, usled čega bi se tokom vremena smanjivala temperatura sve dok ne dođe u termodinamičku ravnotežu sa okolinom. Drugim rečima, pakao se hladi sa porastom broja duša, osim ako mu nije obezbeđeno spoljno grejanje.

Ma kako bila zabavna danas, diskusija o paklu pre samo nekoliko vekova nije bila nimalo prijatna. Nalik mnogim propovednicima u XVI i XVII veku, lutajući italijanski jezuita Paolo Senjeri, jedan od posebno nadahnutih besednika o paklu, svoje zastrašujuće propovedi držao je u sumrak, na poljani na obodu naselja.

Kad njegova užasnuta publika dođe u stanje potpune zastrašenosti, Senjeri je go do pojasa i sa bičem vodio „sve one koji su grešni“ do crkve u kojoj se, u polutami, uz svetlost sveća sprovodilo masovno samokažnjavanje i pokajanje, dok je jezivi glas Senjerija odzvanjao između zidova oslikanih predstavama pakla i plesom mrtvaca: „Osećaće se istovremeno jara žeravice, studen ledenice, ujed guje, žuč aždaje, zubi lava, žestina mučenja, čupanje živaca, iščašenje kostiju, tuča kamenja, kiša udaraca bičem, vratni gvozdeni okovi, lanci na rukama, gvozdeni grebeni, vešala, točkovi i konji mučila, sve će se to sjediniti i sakupiti.“

Da li je to morbidni jezuita ubogim pokajnicima hteo da kaže kako pakao doživljava fazni prelaz?

Povezano: Sunčeva oluja stiže na Zemlju 13. aprila

The post Kolika je temperatura pakla? appeared first on Digitalni Svet.