Najpoznatija kompanija za učenje na mreži, Coursera nedavno postala retko edtech preduzeće koje je postalo javno na New York Stock Exchange berzi. Iako je reč o online kompaniji, novac koji ona prikuplja je vrlo stvaran – skoro 520 miliona dolara. Ali šta promena znači za fakultete i viša škole? I koje promene kompanija, čija je vrednost prema PitchBook procenjena na više od 3,6 milijardi dolara, planira da uvede?
Prema rečima izvršnog direktora, Coursera je na berzu ušla sa 275 miliona dolara u banci, dovodeći ukupnu kasu do gotovo tri četvrtine milijarde dolara u gotovini.
Prvi korak je angažovanje više AI tehnologija za podučavanje online. “Uvek ugrađujemo više inteligencije u nastavno iskustvo i iskustvo učenja“, rekao je Jeff Maggioncalda, CEO Coursera kompanije. “Sa strane učenja to znači personalizovanije učenje. Sa nastavne strani, poboljšane kontrolne table za uspeh učenika koje svakodnevno predviđaju ocene svakog učenika i predviđaju šansu da studenti zaustave učenje.” Priliv novca će takođe pomoći da se proširi integracija platforme sa sistemima za upravljanje učenjem. Vredi napomenuti da, uprkos svim ulaganjima, kompanija još uvek nije profitabilna.
Kompanija je osnovana pre devet godina, usred hajki oko besplatnih MOOC-ova ili masovnih otvorenih kurseva na mreži, od kojih su neki privukli stotine hiljada učenika. Coursera i njeni konkurenti (uključujući neprofitnu edX, koju su pokrenuli Harvard i MIT), prešli su na unosne poslovne modele poput prodaje biblioteka onlajn kurseva kompanijama i vladama kako bi ih mogli ponuditi svojim zaposlenima.
Kombinacija načina na koje Coursera stiže do učenika dovela ih je do potraživanja 77 miliona registrovanih učenika na platformi. “Još uvek smo u ranoj fazi“, rekao je Maggioncalda. „Postoji 1,3 milijarde ljudi širom sveta koji će u narednih 10 godina postati radno sposobni.“
Mnogo kurseva Coursere je iz tehničkih oblasti poput računarstva i inženjerstva – polja u kojima je lako dobiti AI ocenu zadataka. A ovih dana ima dosta novih igrača koji izazivaju fakultete da ponude netradicionalne programe studija koji imaju za cilj da pomognu studentima da se zaposle u tehničkim oblastima.
“Želimo da budemo sigurni da je Coursera partner koji omogućava svim našim univerzitetskim partnerima da prate [konkurenciju] spolja“, rekao je. „Da li ćete početi da viđate studente inženjerstva kako biraju druge vrste programa,“ dodao je, „jer se [fakultetski] programi ne kreću dovoljno brzo da bi išli u korak sa zahtevima poslodavaca?“
Od hiljadu univerziteta širom sveta, Coursera radi samo sa 150 zvaničnih partnera – većinom najselektivnijim i najbogatijim univerzitetima. Mnogo drugih koledža želi da organizuje kurseve na mreži za platformu, ali kompanija retko dodaje nove. To je u suštini nova vrsta koledža, samo bez sportskih timova – nazovite to Coursera League. A postajanje javnim preduzećem očigledno neće promeniti taj pristup.
„Želimo da budemo zaista selektivni prema kvalitetu“, rekao je direktor kompanije Coursera. „Naš prepoznatljiv faktor je kvalitet institucija i kvalitet fakulteta.“
Ispostavilo se da bi na „savetodavnom odboru“ koji čine članovi tih 150 univerzitetskih partnera bilo koji dopuštao novim koledžima da se pridruže, rekao je on. I oni bi imali malo podsticaja da dovedu više takmičara na svoje kurseve.
Naglasio je da bilo koji koledž može koristiti platformu kompanije za izradu sadržaja kurseva – iako se to razlikuje od toga da kursevi budu navedeni u njegovom javnom katalogu.
Maggioncalda tvrdi da će iskustvo učenja i polaganja na mreži dovesti do toga da veći broj studenata i koledža nastavi da više uči na mreži nego nekada, u novom hibridu virtuelnog i ličnog
“Dodiplomski studenti će više raditi na mreži, posebno međunarodni studenti, zaposleni, odrasli koji su stariji, imaju porodicu ili imaju posao“, rekao je. „Oni će položiti fakultetsku diplomu i to putem interneta.“
