Brzi Radio Praskovi: Rešenje Misterije Širenja Univerzuma

brzi radio praskovi

Astronomi raspravljaju o brzini širenja svemira skoro čitav vek. Nova nezavisna metoda za merenje te stope mogla bi da pomogne u odlučivanju. Astronomi su prvi put izračunali Hablovu konstantu – brzinu širenja svemira – iz posmatranja kosmičkih bliceva nazvanih brzi radio praskovi (fast radio bursts ili FRB). Iako su rezultati preliminarni, a neizvesnosti velike, tehnika bi mogla sazreti u moćno sredstvo za zakivanje neuhvatljive Hubbleove konstante, izveštavaju istraživači 12. aprila na arKsiv.org.

Na kraju, ako se nesigurnosti u novoj metodi mogu smanjiti, to bi moglo pomoći u rešavanju dugogodišnje rasprave koja naše razumevanje fizike univerzuma drži u ravnoteži. „U ovom merenju vidim velika obećanja u budućnosti, posebno sa sve većim brojem otkrivenih ponovljenih FRB-a“, kaže astronom sa Univerziteta Stanford Simon Birrer, koji nije bio uključen u novi rad.

Astronomi obično mere Hablovu konstantu na dva načina. Čovek koristi kosmičku mikrotalasnu pozadinu, svetlost puštenu ubrzo posle Velikog praska, u dalekom svemiru. Drugi koristi supernove i druge zvezde u obližnjem univerzumu. Ovi pristupi se trenutno ne slažu za nekoliko procenata. Nova vrednost FRB-ova dolazi brzinom širenja od oko 62,3 kilometra u sekundi za svaki megaparsek (oko 3,3 miliona svetlosnih godina). Iako je niži od ostalih metoda, okvirno je bliži vrednosti iz kosmičke mikrotalasne pozadine ili CMB.

„Naši podaci se malo više slažu sa CMB stranom stvari u poređenju sa stranom supernove, ali traka grešaka je zaista velika, tako da zapravo ne možete ništa da kažete“, kaže Steffen Hagstotz, astronom sa Univerziteta u Stokholmu. Bez obzira na to, kaže on, „mislim da brzi radio praskovi mogu biti tačni kao i druge metode.“

brzi radio praskovi

Niko ne zna tačno šta uzrokuje FRB, mada su erupcije visoko magnetnih neutronskih zvezda jedno od mogućih objašnjenja. Tokom nekoliko milisekundi kada FRB eksplodiraju radio talase, njihova ekstremna osvetljenost čini ih vidljivim na velikim kosmičkim udaljenostima, što astronomima daje način da istražuju prostor između galaksija.

Kako FRB signal putuje kroz galaksije koje razdvajaju prašinu i gasove, on se raspršuje na predvidljiv način zbog čega neke frekvencije stižu nešto kasnije od drugih. Što je dalje bio FRB, signal je bio više raspršen. Koristeći merenja ove disperzije, Hagstotz i kolege su procenili rastojanja na devet FRB. Poredeći te udaljenosti sa brzinama kojima se galaksije domaćina FRB-a udaljavaju od Zemlje, tim je izračunao Hablovu konstantu.

Najveća greška u novoj metodi dolazi iz neznanja tačno kako se signal FRB raspršuje pri izlasku iz matične galaksije pre ulaska u intergalaktički prostor, gde se sadržaj gasa i prašine bolje razume. Sa nekoliko stotina FRB-a, tim procenjuje da bi to moglo da smanji nesigurnosti i podudara se sa tačnošću drugih metoda poput supernova.

„To je prvo merenje, pa nije previše iznenađujuće što trenutni rezultati nisu toliko sputavajući kao druge sazrele sonde“, kaže Birrer.

Novi podaci FRB-a možda uskoro stižu. Mnogo novih radio opservatorija dolazi na mrežu, a veća istraživanja, poput onih predloženih za kvadratni kilometarski niz, mogla bi da otkriju desetine do hiljade FRB-ova svake noći. Hagstotz očekuje da će u narednih godinu ili dve biti dovoljno FRB-a sa procenama udaljenosti da se tačno odredi Hablova konstanta. Takvi podaci FRB-a takođe mogu pomoći astronomima da razumeju šta uzrokuje sjajne ispade.

„Veoma sam uzbuđen zbog novih mogućnosti koje ćemo uskoro imati“, kaže Hagstotz. „Zapravo tek počinje.“

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on linkedin
LinkedIn
Share on whatsapp
WhatsApp
Share on email
Email