Smatralo se da je grčki astronom Hiparh, ilustrovan na slici iznad u svojoj opservatoriji u Aleksandriji u Egiptu, napisao prvi, sada već drevni katalog zvezda. Sada su istraživači pronašli deo tog kataloga sakriven u srednjovekovnom kodeksu.
Gde je pronađen drevni katalog zvezda?
Fragmenti kataloga zvezda iz drugog veka pre nove ere našli su se u rukopisu koji je izbrisan i ponovo napisan vekovima kasnije. Nova analiza religioznog rukopisa pokazuje da je skriveni tekst verovatno od starogrčkog astronoma Hiparha, čija se mapa zvezda — za koju se smatralo da je prvi pokušaj da se mapira celo nebo — dugo smatrala izgubljenom.
„Mislim da ovo otklanja sve sumnje u postojanje Hiparhovog kataloga“ i potvrđuje da je on „pokušavao da izmeri koordinate za sve vidljive zvezde“, kaže Viktor Gizemberg, istoričar antičke nauke na CNRS u Parizu. On i njegove kolege objavili su otkriće u novembarskom časopisu istorije astronomije. (Journal for the History of Astronomy)
Čime je to sakriven drevni katalog zvezda?
Rukopis koji je sakrio fragmente bio je palimpsest ili pergament koji je izbrisan i ponovo upotrebljen, nazvan Codex Climaci Rescriptus. Kodeks verovatno potiče iz manastira Svete Katarine Sinajske u Egiptu, a većina se trenutno nalazi u Muzeju Biblije u Vašingtonu.
Vidljivi natpis je hrišćanski tekst po imenu Rajske lestvice. Ali senke ranijih simbola bile su vidljive iza njega.
Istraživači iz Early Manuscripts Electronics Library u Rolling Hills Estates, Kalifornija, i Rochester Institute of Technology u Njujorku, načinili su 2017. godine digitalne slike kodeksa u različitim talasnim dužinama svetlosti iz mnogo različitih uglova. Ova tehnika se naziva multispektralno snimanje i analizira palimpseste i druge oštećene knjige.
Svetlost koja se reflektovala od drevnog mastila, ili koja je učinila da mastilo fluorescira, istakla je skriveni tekst. Kada se stranice digitalizuju, istraživači širom sveta mogu da ih proučavaju preko računara od svoje kuće.
Svemirska poezija
Piter Vilijams sa Univerziteta Kembridž proučavao je digitalizovane papire tokom jednog od karantina zbog COVID-19. On i njegov tim su ranije pronašli drevnu poeziju o astronomiji ispod glavnog teksta. Ovog puta je pronašao i nešto što je ličilo na astronomska merenja – drevni katalog zvezda.
Vilijams se za pomoć obratio Gizembergu i istoričaru Emanuelu Zingu sa Univerziteta Sorbona u Parizu. Gizemberg je odmah pomislio na Hiparha.
Ko je bio Hiparh?
Hiparh je bio grčki astronom i matematičar koji je živeo između 190. i 120. godine pre nove ere. Indirektni dokazi sugerišu da je napravio prvi katalog zvezda koji je koristio dve koordinate za jedinstveno definisanje položaja na nebu, a ne za opisivanje relativnih položaja sazvežđa.
„Mislim da većina naučnika veruje da je postojao takav katalog“, kaže Matje Osendrijver, istoričar astronomije sa Slobodnog univerziteta u Berlinu koji nije bio uključen u novi rad. Ali najbolji dokaz za to su loši prevodi ili reference u kasnijim katalozima, kao što je onaj od strane astronoma Klaudija Ptolomeja u Aleksandriji, u Egiptu, četiri veka posle Hiparha.
Da bi testirali ideju da je fragment deo Hiparhovog kataloga, Gizemberg i njegove kolege su prvo mukotrpno preveli otkriveni odlomak. „Mnogo puta je bilo: ‘Možete li ovo da pročitate? Ne mogu“, kaže Gizmberg. Borili bismo se oko svakog slova, svakog broja.
Ispostavilo se da je odlomak bio opis sazvežđa Corona Borealis, severne krune, dajući numeričke koordinate za nekoliko njegovih zvezda. Koordinate su napisane neobičnom notacijom za koju se smatralo da je koristio Hiparh i niko drugi.
Zatim su istraživači koristili softver planetarijuma da izračunaju gde su te zvezde bile na nebu 129. godine pre nove ere kada je Hiparh bio živ i radio. Ti proračuni su odgovarali notama drevnog rukopisa u tačnosti do jednog stepena, te je bez sumnje utvrđeno da je zaista u pitanju drevni katalog zvezda koji je načinio Hiparh.
„Sasvim je jasno da je to dobro očuvan, dobro kopiran, ne mnogo izmenjen deo originalnog Hiparhovog kataloga“, kaže Osendrijver. “To je važno otkriće.”
Postoje li i stariji katalozi?
Astronomi u drevnoj Vaviloniji su možda imali svoj katalog zvezda napisan još ranije, kaže Ossendrijver. „Da li je [Hiparh] mogao da preuzme ideju da napravi katalog možda od Vavilonaca, a možda čak i neke konkretne podatke?“
Gizemberg se nada da bi se više od Hiparhovog kataloga moglo naći u drugim delovima Codek Climaci Rescriptus, ili u drugim tekstovima koji još nisu analizirani multispektralnim slikama. „Ima još mnogo toga da se nađe u ovim rukopisima“, kaže on. “Jedva da smo sastrugali površinu.”
