Naučnici sa Rutgers Univerziteta su pronašli jasnije dokaze o tome kako destruktivni proteini povezani sa razvojom Alchajmerove bolesti napadaju ljudske moždane ćelije i uništavaju okolno tkivo.
U jednoj od prvih studija ove vrste koja ispituje ćelije ljudskog mozga uzgajane u mozgu miša, istraživači su identifikovali ključni mehanizam koji bi mogao biti potencijalna terapijska meta za bolest koja pogađa milione i nema poznati lek.
Pišući u časopisu Cell Stem Cell, istraživači su opisali eksperimente proučavanja imunih ćelija ljudskog mozga ubrizganih u mozak posebno uzgojenih imunodeficijentnih miševa, stvarajući ono što su nazvali himerom čoveka i miša. Oni su detaljno opisali šta se desilo sa specijalizovanim imunološkim ćelijama mozga poznatim kao mikroglija nakon što su te ćelije bile izložene tau proteinima – destruktivnim supstancama za koje se veruje da su uključene u Alchajmerovu bolest i druge teške bolesti ljudskog mozga.
“U ovoj studiji smo koristili naš novorazvijeni himerični model mišjeg mozga – gde se ljudske ćelije ubrizgavaju i dozvoljavaju da rastu, razvijaju se i sazrevaju sa odgovarajućim funkcijama u živom mišjem mozgu”, rekao je Peng Jiang, vanredni profesor na Odseku za ćelije. Biologija i neuronauka na Rutgers School of Arts and Sciences. „Ovo je pružilo priliku bez presedana da se istraži uloga ljudske mikroglije u mozgu, kao i kognitivno oštećenje uočeno kod Alchajmerove bolesti i Daunovog sindroma, genetskog poremećaja sa visokim rizikom od razvoja Alchajmerove bolesti.
Proučavanjem procesa u himeri mozga čoveka i miša, naučnici su svedočili i analizirali – kroz uzorke ekstrahovane u različitim fazama – ćelijski moždani napad koji je do sada bio uglavnom neuhvatljiv.
U autopsijama, naučnici su proučavali mozgove ljudi koji su umrli od Alchajmerove bolesti i videli ostatke tau proteina, ćelijske promene i neke druge moguće uzročne faktore. Himera mozga čoveka i miša omogućila je timu Rutgersa da izvuče i vidi ljudske ćelije u stvarnom procesu propadanja.
Miševi u studiji su posebno uzgajani da imaju imunodeficijencije kako bi mogli da prime implantirane ljudske ćelije a da ih ne odbace zbog normalne imunološke odbrane. Imunodeficijentnim miševima su ubrizgane ljudske mikroglijalne ćelije, a kasnije i tau proteini, koji su povezani sa razvojem bolesti mozga.
„Pošto su mikroglijalne ćelije jedna od prvih ćelija koje reaguju kada nešto krene naopako u mozgu, verujemo da su promene koje smo videli značajne“, rekao je Mengmeng Jin, postdoktorski istraživač na Odeljenju za ćelijsku biologiju i neuronauku u Rutgersu i prvi autor na studiju.
Genetska analiza je takođe pokazala da se geni uključeni u signalizaciju interferona uključuju tokom napada, što ukazuje na važno područje za ciljanje budućih terapija.
Izvor: Univerzitet Rutgers
