Zamislite da čitate vesti, sve kao obično – inflacija, nova aplikacija za planiranje ručka, i onda – bum – naslov: “Kraj univerzuma možda je mnogo bliži nego što smo mislili”. Ok, malo dramatično, ali i zapanjujuće. Da li je u pitanju još jedna teorija zavere? Ne, ovo dolazi direktno od naučnika koji bukvalno gledaju u dubine kosmosa.
Ko to kaže? Naučnici sa Radboud univerziteta
Glavno istraživanje koje je pokrenulo ovu novu diskusiju potpisuju naučnici sa Radboud univerziteta u Holandiji, na čelu sa astrofizičarem Heinom Falkom – poznatim po prvom snimku crne rupe 2019. godine. Njihov rad, objavljen u časopisu Physical Review Letters pod nazivom “Quantum gravity induced particle production and the end of the universe”, proširuje razumevanje Hawkingovog zračenja izvan granica crnih rupa.
Šta novo otkrivamo o zračenju?
Do sada se smatralo da Hawkingovo zračenje (fenomen gde crne rupe emituju čestice zbog kvantnih efekata blizu horizont događaja) vodi ka njihovom postepenom isparavanju. No, nova istraživanja pokazuju da čak i objekti kao što su bele patuljaste zvezde i neutronske zvezde mogu da emituju sličnu vrstu zračenja, koje vodi ka njihovom nestanku kroz milijarde milijardi godina.
Šta sve nestaje?
Ne samo da crne rupe isparavaju – sada se sugeriše da će sve astrofizičke strukture u kosmosu, polako ali sigurno, iščeznuti kroz kvantno zračenje izazvano gravitacijom. To podrazumeva sledeće:
-
Galaksije će se isprazniti
-
Zvezde će sagoreti i nestati
-
Čak će i planete i atomi vremenom izgubiti energiju
Drugim rečima, univerzum neće završiti eksplozijom, već – tihim “gašenjem svetla”.
Nove brojke: koliko nam vremena ostaje?
Iako se do sada smatralo da će univerzum doživeti tzv. toplotnu smrt za oko 10^100 godina, nova studija sugeriše da bi kraj mogao doći već za 10^78 godina. Na prvu loptu – i dalje beskonačno daleko. Ali u kosmološkom vremenu? To je kao da vam neko skrati večnost za nekoliko kvadriliona milisekundi. Ok, ne baš praktično, ali značajno.
Alternativni scenariji: The Big Rip i Big Crunch
Ne zaboravimo i druge moguće krajeve sveta (pardon, svemira):
Big Rip – Veliki Rascep
Ako tamna energija nastavi da jača, doći ćemo do tačke kada će se sve u svemiru – od galaksija do molekula – doslovno rascepiti.
Big Crunch – Veliko Sažimanje
Ako se ekspanzija zaustavi i počne obrnuti smer, svemir bi mogao kolapsirati sam u sebe. Svi mi, i naše šoljice za kafu, završavamo u jednoj supervrućoj tački.
🔗 O Big Crunch scenariju: University of Cambridge cosmology resource
Da li ovo utiče na nas?
Ukratko – ne. Bar ne još nekoliko milijardi godina. Naš Sunčev sistem ima još oko 5 milijardi godina pre nego što Sunce preraste u crvenog džina i napravi pečenje od Merkura i Venere. Čovečanstvo, ako preživi klimatske promene, AI pobunu i TikTok izazove, neće ni zagrebati površinu ovih kosmičkih događaja.
Ali, možda nam ovaj podsetnik na konačnost kosmosa može pomoći da malo više cenimo sadašnjost. Kao, na primer, da odgovorimo na poruke roditeljima ili konačno odložimo veš.
Šta naučnici dalje istražuju?
Heino Falcke i njegov tim sada ispituju da li je ovaj oblik zračenja zapravo univerzalna osobina zakrivljenog prostor-vremena – što bi imalo ogromne posledice za kvantnu gravitaciju i budućnost teorijske fizike.
Ukoliko se potvrdi, mogli bismo imati prvu opservabilnu pojavu kvantne gravitacije, što bi bio ogroman korak ka ujedinjenju opšte relativnosti i kvantne mehanike – sveti gral moderne fizike.
Zaključak: Nije još kraj, ali kraj je stvaran
Kao što svaki dobar SF film kaže – “Svemir je veliki, hladan i ne prašta”. A sada znamo i da ima rok trajanja. Možda nije vreme za paniku, ali jeste za radoznalost. Nauka ne donosi uvek dobre vesti, ali nas podseća koliko je život – u ovom trenutku – fascinantan.
