Naučnici su uzgajali stvorenja za razliku od bilo čega drugog na Zemlji koristeći mrlje ćelija kože iz embriona žaba, izveštava nova studija. Ove mikroskopske „žive mašine“ – ksenoboti – mogu da plivaju, da pometu ostatke i da se leče nakon rane.
Naučnici često nastoje da razumeju svet kakav postoji, kaže Džejkob Foster, istraživač kolektivne inteligencije na UCLA koji nije uključen u ovo istraživanje. Alinova studija, objavljen 31. marta godineScience Robotics, deo je „oslobađajućeg trenutka u istoriji nauke“, kaže Foster. “Preorijentacija ka onome što je moguće.”
Kako su stvoreni?
Na neki način, botovi su sami napravili. Naučnici su uklonili male nakupine matičnih ćelija kože sa embriona žaba da bi videli šta bi ove ćelije same uradile. Odvojene od svojih uobičajenih mesta u rastućem žabljem embrionu, ćelije su se organizovale u kuglice i rasle. Otprilike tri dana kasnije, klasteri, zvani ksenoboti, počeli su da plivaju.
Normalno, strukture slične dlakama koje se zovu cilije na koži žabe odbijaju patogene i šire sluz okolo. Ali na ksenobotima, cilije su im dozvoljavale da se kreću okolo. Taj iznenađujući razvoj „je odličan primer života koji ponovo koristi ono što je pri ruci“, kaže koautor studije Majkl Levin, biolog sa Univerziteta Tafts u Medfordu, Mass.
I taj proces se dešava brzo. „Ovo nije neka vrsta efekta gde je evolucija našla novu upotrebu tokom stotina hiljada godina“, kaže Levin. “Ovo se dešava pred vašim očima za dva ili tri dana.”
Ksenoboti nemaju nervne ćelije i mozak. Ipak, ksenoboti — svaki širok oko pola milimetra — mogu da plivaju kroz veoma tanke cevi i prelaze zakrivljene lavirinte. Kada se stave u arenu punu sitnih čestica gvožđe-oksida, ksenoboti mogu da pometu krhotine u gomile. Ksenoboti mogu čak i sami sebe da leče; botovi se zatvaraju nazad u svoje sferne oblike nakon što su isečeni.
Koliko dugo žive?
Naučnici još uvek rade na osnovama života ksenobota. Stvorenja mogu da žive oko 10 dana bez hrane. Kada se hrane šećerom, ksenoboti mogu da žive duže (iako ne rastu). „U laboratoriji smo ih uzgajali više od četiri meseca“, kaže koautor studije Doug Blackiston iz Tuftsa. „Oni rade zaista zanimljive stvari ako ih uzgajate“, uključujući formiranje čudnih oblika nalik balonima.
Nejasno je koje vrste poslova bi ovi ksenoboti mogli da rade, ako ih ima. Istraživači kažu da čišćenje vodenih tokova, arterija ili drugih malih prostora pada na pamet. U širem smislu, Levin kaže da ovi organizmi mogu držati lekcije o tome kako su tela građena.
Sa pojavom novih organizama dolaze i etička pitanja, upozorava Kobi Leins, istraživač digitalne etike na Univerzitetu Melburn u Australiji. „Naučnici vole da prave stvari i ne razmišljaju nužno o posledicama“, kaže ona. Potrebno je više razgovora o neželjenim posledicama, kaže ona.
Levin se slaže. Mali ksenoboti su fascinantni u svojim pravima, kaže on, ali postavljaju veća pitanja i veće mogućnosti. “To je pronalaženje čitave galaksije čudnih novih stvari.”
