Pokrili smo 100 godina nauke. Šta se (ni)je promenilo

100 godina nauke

Pre jednog veka, ljudima je bila potrebna pomoć da bi razumeli nauku. Isto je i danas. Kao ni sada, nije bilo uvek lako sortirati tačno od netačnog. Uobičajeni mediji, tada kao i sada, smatrali su nauku sekundarnom u odnosu na druge aspekte svoje misije. A kada je nauka donosila vesti, one su često (tada kao i sada) bile netačne, naivne ili opasno obmanjujuće.

E. V. Scripps, istaknuti izdavač novina, i Villiam Emerson Ritter, biolog, uvideli su potrebu. Zamišljali su uslugu koja će svetu pružati pouzdane vesti o nauci, posvećenu istini i jasnoći. Za ovaj tandem, Scrippsa i Rittera naučno novinarstvo imalo je plemenitu svrhu: „Otkriti istinu o svim vrstama ljudskih briga i izvesti je istinito i na jeziku razumljivom onima čija je dobrobit uključena“. Na ovaj način rođena je Naučna služba, pre 100 godina – da bi uskoro rodila časopis koji je sada poznat kao Science News.

U prvoj godini postojanja, Naučna služba dostavljala je svoje nedeljna obaveštenja novinama u obliku mimeografskih paketića. Do 1922. ovi paketi postali su dostupni javnosti putem pretplate, što je rodilo Science News-Letter, rodonačelnika Science News-a. I tada, kao i sada, čitaoci časopisa uživali su u slasnom komadu ukusnih sitnica sa menija koji je obuhvatio sve ukuse nauke – od atoma do svemira, od okeanografije do poljoprivrede, od transporta do, naravno, hrane i ishrane.

U tim ranim danima, većina pokrivenosti novog preduzeća bila je usredsređena na svemir, kao što je na primer mogućnost planeta izvan Neptuna.

Stručnjaci su podelili svoje stavove o tome da li su oblaci u obliku spirale u dubokom svemiru bili daleke čitave galaksije zvezda, poput Mlečnog puta, ili su pak embrionalni solarni sistemi koji se tek sada formiraju u okviru Mlečnog puta. Članci su istraživali najnovije spekulacije o životu na Veneri (ovde i ovde) ili na Marsu. Redovno pokrivanje bilo je posvećeno i novim tehnologijama – posebno radiju. Jedno obaveštenje Science Service-a obavestilo je čitaoce o tome kako da naprave sopstveni kućni radio – za 6 dolara. A 1922. Science News-Letter je izvestio o zapanjujućem proboju radija: uređaju koji je mogao da radi bez baterije. Jednostavno ga možete uključiti u električnu utičnicu.

U tim ranim izveštajima bio je nagovešten veći deo naučne budućnosti veka. U maju 1921. godine u članku o subatomskim eksperimentima zabeležen je „san naučnika i romanopisca i toga da će čovek jednog dana naučiti kako … da iskoristi ogromne zalihe energije unutar atoma“. Godine 1922. urednik Science Service-a Edvin Slosson pretpostavljao je da bi „najmanja jedinica pozitivnog elektriciteta“ (proton) mogla biti „kompleks mnogih pozitivnih i negativnih čestica“, mračan, ali previdan pregled postojanja kvarkova. Neke prognoze nisu starele tako dobro. Predviđanje iz 1921. da će Sjedinjene Države biti primorane da usvoje metrički sistem za komercijalne transakcije još uvek čeka ispunjenje. Jednostavan, uobičajen, međunarodni pomoćni jezik – „pouzdano predviđen“ 1921. godine da će postati „deo opreme svake obrazovane osobe“ – i danas je neutemeljen. I uprkos ozbiljnim razmatranjima kalendarske reforme od strane astronoma i crkvenih velikodostojnika, prijavljenih u maju 1922, od tada je prošlo više od 1.000 istih starih meseci bez ikakvih promena.

Savremeni naučnici danas znaju bolje. Naučnici sada mnogo više razumeju detalje unutrašnjosti atoma, molekule života, zamršenost mozga, unutrašnjost Zemlje i prostranstvo kosmosa.

Ipak, naučnici još uvek postavljaju ista pitanja, ako su sada na višim nivoima teorijske apstrakcije ukorenjeni u dubljim slojevima empirijskih dokaza. Znamo kako molekuli života funkcionišu, ali ne uvek kako reaguju na nove bolesti. Znamo i to kako mozak funkcioniše, osim onih koji su pogođeni demencijom ili depresijom (ili kada je svest deo pitanja). Znamo mnogo o tome kako Zemlja funkcioniše, ali ipak nedovoljno da bismo uvek predvideli kako će odgovoriti na ono što joj ljudi čine. Mislimo da znamo mnogo o univerzumu, ali nismo sigurni da li je naš jedini i ne možemo objasniti kako gravitacija, dominantna sila u kosmosu, može koegzistirati sa silama koje upravljaju atomima. Na kraju, ispostavilo se da revolucionarna eksperimentalna otkrića proteklog veka, revolucionarna teorijska otkrića i drevna nagađanja nisu eliminisala poznavanje nauke sa lažnim startovima, nesrećnim pogrešnim koracima i kratkovidim predrasudama. Današnji istraživači su proširili opseg stvarnosti koju mogu istražiti, a ipak se spotičući kroz preostale neispitane džungle prirodnih činjenica i zakona, tražeći dalje tragove o tome kako svet funkcioniše. Da parafraziramo staru šalu iz filozofije, nauka je sličnija današnjoj nego što je ikada bila. Drugim rečima, nauka ostaje izazov kao i uvek za ljudska istraživanja. A potreba da se saopšti njegov napredak, koju su pre jednog veka shvatili Scripps i Ritter, i danas ostaje jednako važna kao i tada.

Za najnovije vesti iz digitalnog sveta potražite više informacija na ovom linku.

 

 

 

 

 

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on linkedin
LinkedIn
Share on whatsapp
WhatsApp
Share on email
Email