Nakon uspešnog lansiranja 25, decembra, James Webb Space Telescope je trenutno u fazi samo-sklapanja, i u toj fazi je čekirao najvažniju stavku – uspešno postavljanje glavnog ogledala. Ogledalo prečnika 6,5 metara je najveće koje je ikada lansirano u svemir. Poređenja radi, primarno ogledalo Hubble teleskopa je sa svojih 2,4 metra gotovo 3 puta manje.
Kako bi se uspešno spakovalo u lansirno vozilo, ogledalo je sklopljeno u 3 dela. Centralni – stacionarni i dva bočna “krila”, koja su tokom prethodnog vikenda uspešno raširena.
Nakon primarnog, James Webb Space Telescope je postavio i svoje sekundarno ogledalo. Ovo ogledalo ima važnu ulogu da svu svetlost reflektovanu od strane glavnog ogledala usmeri ka instrumentima.
Primarno ogledalo sastavljeno od 18 heksagonalnih ploča presvučenih mikroskopski tankim slojem zlata. Ovo nije stvar estetike, već zapravo optimizuje ogledala kako bi uspešnije reflektovala svetla infracrvenog dela spektra.
Izučavanje prošlosti
Upravo se sposobnost teleskopa da “vidi” svetlost u tom spektru smatra nečim što će napraviti revoluciju u infracrvenoj astronomiji. Možda i ponovo ispisati kosmičku istoriju. Naime, to će dozvoliti naučnicima koji upravljaju teleskopom da vide slabašni, crvenkasti sjaj sa samog početka univerzuma.
Prosto rečeno, ovaj teleskop će moći da vidi milijarde godina u prošlost. Moći će da vidi prve zvezde, prve galaksije, njihovo formiranje. Možda će odgonetnuti koji su to faktori doveli univerzum iz njegovog mračnog doba u eru svetlosti. Kako su se formirale prve crne rupe, kako su rasle i kako su postale središta galaksija.
Konačno ćemo sagledati kako su se formirale i razvijale galaksije poput naše. Kako su se razvili kiseonik, ugljenik i azot, elementi odgovorni za stvaranje života. Makar ovog oblika života koji je nama poznat.
Saznaćemo da li smo mi, naša planeta i naša galaksija – jedinstveni.
James Webb Space Telescope je dizajniran da odgovori na ova, ali i mnoga druga pitanja. Pitanja koja muče astronome već decenijama.
Za razliku od Hubble teleskopa, JWST neće biti u orbiti oko Zemlje. Njegovo radno mesto biće takozvana “L2 tačka”, udaljena oko 1,5 miliona kilometara od naše planete. Putovanje do ove tačke trajaće 30 dana, gde će teleskop zapravo orbitirati oko Sunca, a u liniji sa Zemljom.
Pogled u budućnost
Tokom svoje 20 godina duge izrade, James Webb Space Telescope probudio je maštu astronoma i iznedrio mnoge teorije. Izneta su mnoga predviđanja oko toga šta bi ovaj teleskop mogao da vidi, kao i šta bi konačno mogao potvrditi ili opovrgnuti.
2018. godine, koristeći teleskop u Čileu, prvi put je uočena planeta u protoplanetarnom disku zvezde HD 163296. Protoplanetarni disk je sačinjen od gasa i prašine, okružuje mlade zvezde i predstavlja mesto gde se planete rađaju. Astronomi se nadaju da će sa JW svemirskim teleskopom uspeti jasno da sagledaju novorođenu planetu u orbiti oko mladog sunca.
Naučni svet je sa pravom uzbuđen i sa nestrpljenjem očekuje poslednju nedelju juna 2022. kada je predviđeno pristizanje prvih fotografija načinjenih ovim teleskopom.
